Struma EC 2014

Petak :

Od Beograda do kampa na Strumi smo stigli za 6 sati, brže nego što smo očekivali. Put je dobar, većim delom auto-put. Posle raspakivanja i kraćeg odmora smo tražili čamac od domaćina. Dali su nam Advance – isti onakav kakav i mi imamo u klubu. Nas petoro je krenulo niz Strumu : Adrijana, Dragan, Pera, Marko i ja – svi po prvi put na ovoj reci. Uz put smo naišli na grupu od nekoliko čamaca na kojima su organizovali IRF obuku za vodiče. Paralelno sa njima smo se spustili niz ostatak staze.

Subota :

Ekipi se pridružuje Danijela, Borisova prijateljica iz Niša. Prva disciplina je slalom. Treba proći 8 nizvodnih (zelenih) kapija i 4 uzvodne (crvene). Od crvenih odustajemo odmah i gađamo samo nizvodne. Na info-tabli se objavljuju rezultati sa vremenima prolaska u prvoj trci. Postižemo ubedljivo najbolje vreme od 1:44 minuta. Pojedini takmičari sa nevericom gledaju u naš rezultat pa u nas i misle da smo vanzemaljci. Nažalost, ubrzo stižu izveštaji sudija o kaznenim poenima sa kapija pa osvajamo skromno 8. mesto u kokurenciji 11 ekipa. U drugoj trci prolazimo kroz jednu crvenu, ali na tabeli padamo na 9. mesto.

Sprint se vozi na istoj stazi, ali bez kapija. Posle sprinta se ide u „head to head“, disciplinu gde dve ekipe kreću u isto vreme i pobednik je onaj koji se spusti prvi niz stazu dugu par stotina metara. Protivnik nam je neka bugarska ekipa, sve jaki momci – poručujemo im, nemojte da zapinjete jako, imamo dve devojke u ekipi. Stojimo na crti, oni kreću delić sekunde pre nas i ubrzo nam daleko odmiču. Na samom cilju se zaglavljuju na kamenu, ali su ga ipak prvi prošli (kraj trke je kad pređete delom čamca kroz cilj) tako da su oni pobednici iako smo ih prestigli i prvi sišli sa vode.

Posle takmičenja odlazimo u obližnja brda na izvore termalne vode na zasluženi odmor.

Nedelja :

Na programu je spust. U prvoj grupi je planirano da se spušta 5 prvoplasiranih ekipa + naša ekipa (tražili smo da se spustimo u prvoj grupi da bismo što pre krenuli na put). Startujemo, i već nam u startu svi beže. Junački smo ih sve pojurili i poterali do cilja. Konačni pobednik je ekipa Vir iz Pančeva, pobednik u slalomu Liman iz Zemuna je 4., ostala 3 mesta u vrhu zauzimaju bugarske ekipe. Ovo takmičenje je ujedno i zvanično prvenstvo Bugarske u raftingu (najbolje plasirani bugarski tim će učestvovati na Evropskom prvenstvu).

Naš konačan plasman ne znamo, jer ostalih 5 lošije plasiranih ekipa je učestvovalo u spustu posle nas. Svejedno, pošteno smo se takmičili protiv jačih i uvežbanijih ekipa, korektno odvozali sve discipline, nigde nismo zapeli, niti se zaglavili na kamenu iako je Struma vrlo nezgodna i teška reka za rafting – mutna voda, puna teško vidljivog kamenja, veliki broj brzaka, bukova...

Posle raftinga smo se uputili u Rilski manastir, najveću svetinju Bugarske pravoslavne crkve. Prošetali smo se i do Kirilove poljane na 1500 m nadmorske visine koja se nalazi u podnožju Rilskih vrhova i spustili do Rilske reke, leve pritoke Strume, a onda istim putem krenuli nazad kućama u Srbiju.

Dušan Jokić

FOTOGRAFIJE