Nera Etwa - "Božanstvo koje teče"

Iskoristili smo prve sunčane aprilske dane da se spustimo niz tirkizno-plavu Neretvu koja teče između snežnih vrhova Prenja i Bjelašnice i brojnih i bujnih vodopada koji teku sa belih stena ovog prelepog kanjona.

Tek nedavno su vlasti BiH zvanično odustale od izgradnje hidroelektrane Konjic po kojoj bi akumulaciono jezero u potpunosti potopilo ovaj deo reke. Projekat star nekoliko decenija, pretio je da zauvek izbriše ovaj predivan kutak sa naše planete, protiv čega su se godinama borili svi ljudi kojima je Neretva draga, ali je na sreću preovladao zdrav razum jer se ne može sve meriti proizvedenim kilovatima. 

Neretva je na ovom delu vrlo posećena, a turizam ima odličnu perspektivu. Osim raftinga, kajaka i sportskog ribolova na Neretvi, brojni posetioci idu i na Boračko jezero, planinarenje na Bjelašnicu i Prenj, selo Lukomir na 1500 m n.v., a tu su i nezaobilazne lokalne atrakcije Titov bunker, staze šverca duvana, grad Konjic, Jablaničko jezero, kanjon Rakitice...

Smešteni smo bili kod Kasima Džajića, u velelepnom brod-hotelu na obali Neretve, u selu Džajićima, na nekoliko kilometara od grada Konjica. Oni vrše poslednje pripreme za turističku sezonu gde će hiljade ljudi iz raznih krajeva sveta doći i uživati. 

U povratku smo svratili u Sarajevo i na Vrelo Bosne.

Neretvo, doći ćemo ponovo, a ti, kao što te je Safet Isović opevao "teci lijepa kao rujna zora, nosi pozdrav sa planina do sinjega mora"