Kanjon Nevidio - operacija spasavanja užeta

Ne stigoh juče da pustim obavjesti:

Učesnici akcije: Dragan Sretenović, Dušan Jokić, Marko Radović, Veliša Velović.

Pošto smo se u subotu na sastanku dogovorili da ponovo idemo u Nevidio, moj neki osećaj je bio da niko nije odustao iz razloga što nije hteo da ispali ostatak ekipe, a svi smo se premišljali.

Loše vreme, kiša koja nas je pratila celim putem, informacije da su prestali da se vode turisti, sve je izgledalo da će biti jako, jako hladno.

Kad ono, medjutim - Na samom ulazu u kanjon dva mini busa puna turista, a kiša nam je bila najveći saveznik u kanjonu. Pre svega, kanjon je celom dužinom izgledao kao vodopad, sa obe strane kanjona voda se slivala sa vrhova stena i to je izgledalo fantastično, nadam se da je zabeleženo i na kameri kako treba.

Druga stvar, celu noć temperatura je bila oko 10 stepeni, a i kada smo krenuli u kanjon nije bila mnogo veća, tako da kišnica koja je punila kanjon, osim vizuelnog doživljaja napravila nam je i termalnu banju, u odnosu na prošli put. Ni jednog trenutka nisam osetio hladnoću i Komarnica je bila znatno toplija nego pre 3 nedelje kada je bilo sunčano i preko 20 stepeni napolju. U poslednjem kazanu smo se i brčkali u vodi malo duže pre no što smo rešili da krenemo nazad.

U kanjonu postoje dva mesta na kojima smo koristili sigurnosno uže, za sve ostalo je potrebna spretnost, skakanje, spuštanje niz tobogane i sl... Sada smo imali dosta više skokova nego prethodni put, jer na nekim mestima nismo morali da proveravamo dubinu...

Nevidio smo prošli malo brže nego prošli put, forsirali smo, naročito u početku, kako bi se što više zagrejali.

Od ulaska u kanjon do povratka kod kola trebalo nam je oko 3 i po sata.

Sve u svemu, odlična akcija koju obavezno treba uvrstiti u kalendar sledeće godine...

Pozdrav,

Veliša.